“Grešna tišina“ Noć je imala ukus tajne. Vazduh je bio topao, spor, kao da je i on znao šta će se dogoditi. Svetla su bila prigušena, muzika tiha i duboka, ona koja ulazi pod kožu i ostaje tamo duže nego što treba. Stajala je blizu njega, dovoljno blizu da oseti njegov dah, ali ne toliko da se dodirnu. Taj razmak bio je najopasniji deo. Njegov pogled klizio je niz njeno telo bez žurbe, kao obećanje koje se ne izgovara naglas. Znala je — i uživala je u tom saznanju. Kada joj je prišao, učinio je to polako, gotovo nežno. Njegovi prsti su joj dodirnuli struk, tek toliko da joj se dah skrati. Taj dodir nije tražio ništa, ali je govorio sve. Njene usne su se blago razdvojile, a srce joj je kucalo u ritmu muzike koja je svirala u pozadini. Reči nisu bile potrebne. Tišina između njih bila je glasnija od bilo kog šapata. U toj noći, u toj blizini, postojala je samo želja — tiha, sigurna i neodoljiva. A radio… radio je bio svedok grešne tišine koja se pamti. ✪ 𝓛𝓪𝓿𝓲𝓬𝓪 ✪