priredili smo vam zanimljiv sadržaj. Misterije Poezija Priče
sadržaj može biti neprikladan osobama mladjim od 18 godina
Poezija 2
„Noćni zagrljaj“ Noć spušta svoje ruke, tiha, meka, polako. Svetla grada trepere, kao oči koje prate naše korake. Vetrom dolazi miris daljine, tajne što niko ne sluša, a srce ih prepoznaje, u tišini koja gori. Tvoje oči su svetionici, moje ruke tragovi na koži. Dodiri šapću priče koje svet ne sme da čuje. Svaki pokret je pesma, svaki uzdah nota u nevidljivom orkestru. Muzika klizi po telu, spaja nas sa noći, sa sobom, sa željom. U ovoj tišini svaka reč je suvišna, svaki pogled je obećanje. Trenutak postaje večan, dok mesec i zvezde svedoče. Srce kuca brže, dah se prepliće, i sve što je nežno, sve što je skriveno, izranja i gori u tišini. Noć nas čuva, dok svet spava u svom zaboravu. Ovo je trenutak koji traje, grešan, sladak, neodoljiv. ✪ 𝓛𝓪𝓿𝓲𝓬𝓪 ✪
Za vremena dobra stara Nađemo se u beskraju gde tišina sama vlada, gde se tela ne dodirnu, gde su duše silna stada. Imam da ti nešto rečem tamo gde mir tiho šumi, gde je ljubav univerzum, gde nam Tvorac sreću kumi. Sad, iako si mi daleko, na počinak tiho kreni, jer je duša tvoja spremna da sve svetove isceli. Oslušni u sebi ko si, pa mi dođi sa tim znanjem, treba nam što više takvih da se svetlost svetlom žanje. Nek sve blješti od lepote, ljubavi i blagostanja, nek se svakom vera vrati, svetlost čisti sva neznanja. Blagoslov se svetom širi ko maslačak, tiho piri, nek izviri sva lepota, nek preplavi sve dobrota. Tako nam se novi svet stvara za vremena dobra stara, dolazi nam zlatno doba — zlatno stanje, zlatna ljubav. Zato pusti svo neznanje, širi svetlost, blagostanje. Iz ljubavi ti postojiš, isceli sve boli svetu, samo sijaj i postoji, zaceli ovu planetu. Baš me briga šta će drugi reći, ovo je za budne duše koje traže nešto više, svakog dana tamu ruše. Nisi sam, jer iza tebe stoje koreni i znanje, nek te strah ne odvaja od povratka u sopstveno stanje. Jer nam svima treba isto: mir, ljubav i blagostanje, da se setimo ko smo bili u vremena dobra stara. Proširi svo ovo znanje. Nek ta tiha Božja iskra koju gajiš sad zasija, nek zablješti, neka prži svu tu tamu — seti se ko si. Nisi ovde da sad spavaš, rođen si da dobro stvaraš, širi ljubav, budi druge za svo dobro čovečanstva. Jer je dosta bilo tuge — stiže vreme blagostanja. - Seka
Uspavanka za mog dragog Mlada deva tiho zbori, dok kraj njenog prozora potok tih žubori. Stisla je teška muka, njenog dragog ne miluje njena ruka. Noć je tiha, stisla čežnja, silina i neka težnja. Dok mesec visoko na nebu sija, u kaminu vatra gori i potok noću glasnije žubori. U mislima joj reči ove, spokoj neće u njene snove. Tiho spavaj, moje zlato, sve što želim jednom biće mi dato. Znam da trebam da se strpim i daljinu ovu istrpim, jer moje zlato, van mog naručja, tiho spava — od misli me boli glava. Moj si beskraj, moja nada, moja sreća, moja snaga. I dok vetri tiho stoje, ti si duša duše moje. Snovi, jave, sreće, tuge u obzir ne dolaze duše druge. Ti si moja stvarna sreća i moja ljubav ponajveća. I dok pišem reči ove, ja ti želim mirne snove. Spavaj lepo, zlato moje, u tmini se čežnje zbroje. Moji anđele svetla i nebesa, ovim rečima sam ti sve nevolje otresla. I dok ponoć prelazi u novi dan, ja ti želim lep i miran san. A kad svane, dođi meni, nek sve ovo ostane u seni. Da te ruke grle moje, sve što želiš biće tvoje. Nek se naši snovi i na javi dese, kada mi te novi dan donese. - Seka ♥️